Muzika i satanizam : )
Satanisti, naravno, vode računa o blagovremenom popunjavanju svojih redova, najpre pripremom omladine za stvaranje simpatizera, medju kojima kasnije vrbuju nove članove. Pokazalo se da se to najlakše obavlja preko muzičkih grupa i spotova koji otvoreno veličaju seks, drogu, nasilje, omalovažavanje hrišćanstva i slavljenje djavola, strategija je vrlo pametno smišljena, o čemu svedoči i izjava rok muzičara Jimmy Hendrix-a: “Kroz muziku možemo položiti u podsvest ono što želimo”. Dejstvo je, u stvari zasnovano na postulatu da je za uništenje jedne nacije dovoljno razoriti moralnu strukturu mladih preko djavolske muzike, droge, cigareta, alkohola i seksa, što ustvari predstavlja cilj satanista, odnosno njihovih finansijera i nalogodavaca. Ova misija je uveliko olakšana zahvaljujući dobro znanom psiholoskom fenomenu identifikacije mladih sa poznatim ličnostima iz sveta sou-biznisa i estrade.
U Svetom pismu ne stoji slucajno zapovest: “Na cini sebi idola”, a rok zvezde su za mlade upravo idoli sa kojima se oni poistovećuju i čije poruke bezrezervno prihvataju i primenjuju, jer imaju lažan utisak da sa samo malo sreće i bez mnogo truda mogu i oni da postanu isto ili slično. Za neiskusne i naivne je posebno važno sto za vodjenje takvog života, sa obiljem seksa, droge i alkohola, nisu potrebni izuzetni napori i odricanja, a što bi zahtevalo poistovecivanje sa sportistima i naucnicima. identifikacija sa vodecim muzickim trupama savremene muzike je posebno opasna. Većina njih ima otvoreno ili prikriveno, ali dovoljno jasno, radi na širenju i propagiranju ideja satanizma. Neke od ovih grupa već u samom imenu odaju pripadnost satanizmu. Tako, na primer nazivi KISS-“Kings of satan’s service” (Kraljevi u satanskoj sluzbi); AC/DC nije kako mnogi misle “Alternate Curent/ Direct Curent” (Naizmenicna struja-jednosmerna struja) nego je “Antichrist/Death to Christ” (antihrist/smrt Hristu); “Black Sabath” (crni sabat- dan kada se izvode crnomagijski i satanski rituali); “Daemon” (demon); “Satans host” (satanski odredi) ; “Morbid Angel” (morbidni andjeo), što predstavlja samo kraći spisak najpoznatijih od mnogih grupa sa slicnim imenima. Medjutim, to što djavola ne drže u nazivu, ne znači da i druge grupe ne primenjuju njegove ideje. Takve pesme, gde nema kod slušalaca razlike da li su reći direktno razumljive ili tek kada se melodija emituje u nazad, sto je jos pogubnije, jer se tada zeljena poruka direktno i trajno urezuje u podsvest, su na primer: grupa Led Zeppelin, song “Stairswais to Heaven” (Stepenice ka nebu), gde je preslušavanje unatrag otkrilo snimljeno “ I will live for him…there is no escaping it…I’ve got to live for satan…I love you master satan…” što prevedeno glasi “Ja želim da živim za satanu…ja te ljubim…gospodaru satano”.”Sam djavo je tvoj bog”; grupa KISS, song “God of Thunder”; “Ja te volim, rekao je djavo “- grupa Rolling Stones, songs “Tops”. “Nebo nije daleko od unistenja!”-grupa Princ, song “Purple rain”, “Koracam u grehu”; grupa Madona “Like a virgin”; a slicne poruke se nalaze u pesmama grupa The Eagles, Pink Floyd, Yetro Tull, Elton John i drugih. Da u pitanju nisu obična sokiranja i provociranja postojeceg javnog mnjenja, nego svesna i ciljna delovanja, svedoci izjava Tony Sheridan-a koji je 1962.g. sa “Beatles”-ima svirao u Hamburgu. Tada je John Lennon na jednoj spiritualistickoj seansi javno priznao: “Znam da će Beatles-i imati uspeha, jer za taj uspeh ja sam djavolu prodao svoju dušu.” Odabrani put služenja djavolu se uvek sistematski i dosledno sprovodi, pa zato i ne treba posebno da iznenadjuje sledeći biser John Lennon-a uperen protiv hriscanstva, da je Isus istorijski beznacajan, jer Bitlsi u svakom trenutku uspevaju da sakupe vise ljudi koji ih slušaju, nego sto je On uspeo svojom Besedom na gori. Zanimljivo je da se ne slucajno, od strane Bitlsa, i drugih muzičkih sastava huli, omalovazava i kleveće isključivo hriscanstvo i Isus Hristos, a nikada se ne huli na Muhameda, Budu, Krisnu, Ramu, Zaratustru i Mojsija.
Sastavni deo svetske zavere satanista podrazumeva upotrebu droge radi unistenja omladine, a preko nje, postojecih drustvenih vrednosti i normi. To je svojom izjavom nedvosmisleno potvrdio Timoti Liri, samoproklamovani kralj LSD droge: “ Osoba koja tvrdi da rokenrol muzika ohrabruje klince da uzimaju drogu, potpuno su u pravu. To je deo nase zavere. Droge su najefikasniji put do revolucije.” Stoga je potpuno razumljivo za ocekivati da iste muzicke grupe, sastavi i pevaci koji pevaju ode djavolu i pljuju na hriscanstvo, istovremeno popularisu upotrebu droge. Kao i obicno, prednjace Beatles-i. Oni su komponovali nekoliko hitova posvecenih drogi i stanjima vezanim za nju. To su, na prmer: “Zuta podmornica” (Yellow Submarine)- nakomansko tonjenje posle uzimanja droge, “Lusi na dijamantskom nebu” (Lucy in the Sky with Diamons- LSD halucinogena sinteticka droga), ili “Narednik Peper” (peper- biber- prasak-prah- droga u prahu). Clanovi druge grupe iz tog vremena, a koji su aktivni i danas, Rolingstounsi, zbog drogiranja su cak imali ozbiljnih problema sa policijom. Kako su se mladi svih generacija trudili u svakodnevnom zivotu da se poistovete sa svojim idolima, poznatim pevacima i grupama, saznanje da se oni drogiraju, naizgled bez ikakvih posledica, i jos ovencani slavom, itekako je uticalo na porast narkomana medju mladima. Naravno da Jugosloveni nikad nisu propustili priliku da se ukljuce u svetske civilizacijske tendencije. Zato je grupa “Mobi dik” u godini kulture snimila sprt, koji se emitovao na mnogim televizijskim kanalima, i pevusile su ga simpaticne ucenice osnovnih skola, a cije su reci “Rodices mu sina, kralja kokaina”, “Rodices mu decu belu kao (kokain) sneg”, predstavljaju najvecu mogucu reklamu za prodor kokaina u siroke narodne mase. Nejasno je jedino kojim delom je u finansijskoj konstrukciji spota ucestvovala sluzba ministarstva unutrasnjih poslova za borbu protiv narkomanije, kao bolesti zavisnosti. Ovakvim pesmama se opet postize cilj satanista, odnosno njihovih finansijera, jer od bolesnih omladinaca – narkomana, na mogu postati zdravi clanovi drustva. Zanimljivo je da su drzave koje zabranjuju reklamiranje cigareta i pusenja na javnim mestima, da bi nepusace zastitila od trovanja nikotinom i smanjile broj obolelih od raka na plucima, upravo te koje podrzavaju delatnost satanista u drugim drzavama, a cije ustrojstvo zele da razore. Kao sto kod njih cigarete moraju da sadrze vidnu opomenu da pusenje izaziva rak, pitanje je da li bi bilo tako lako siriti narkomaniju medju mladima, kada bi spot u kome se hvali droga, morao obavezno da sadrzi deo sa poslednjim danima narkomanskih agonija i smrti od prekomerne doze droge, kod tako zvucnih imena kao sto su Dzenids Dzoplin, Dzimi Hendriks i Dzim Morison.
Delovanje satanista ne bi bilo svestrano kada ne bi obuhvatalo i napad na tradicionalna shvatanja moralnih vrednosti . To se najbolje postize propagiranjem neobuzdanog seksa i seksualnih nastranosti i perverzija. Scenografija rok pevaca na koncertima direktno potstice na seksualne kontakte sa sto vecim brojem partnera, kako to na primer otvoreno rade Madona i Tina Tarner, ili preko aluzija kada gitaru sviraju u visini genitalija i sve prate odgovarajucim koatalnim pokretima Elvis Prisley, Sex Pistols, Rolling Stones i drugi. Svoju homosekualnost, travestitiju ili biseksualnost odevanjem, sminkanjem i ponasanjem isticu i propagiraju David Bouwy, Elton John, Prince, Freddy Mercury, koji su izgeda pored muzike zaduzeni da budu rasadnici za sirenje side. Ni u ovoj oblasti izgleda da kod nas ne manjkaju odgovarajuci predstavnici, kao na primer Oliver Mandic koji se u jednom periodu svoje karijere, na koncertima, obavezno pojavljivao u tunikama uz odgovarajucu debeloslojnu sminku. Svoj doprinos prevazilazenju zastarelog patrijahalnog morala i ovom prilikom daje visestrano civilizacijska avangardna grupa “Mobi Dik”. Posto su kod Srba braca naucena sve da dele nema razloga da ne podele i zenu- devojku, narocito jednog od njih, o cemu govori sadrzaj pesme: “Brate,prijatelju, ispuni i jednu zelju, dovedi je nocas meni u postelju belu. Brate, prijatelju, svaka druga bice toja ali ona mora biti moja.” Medju pomenutim grupama i pevacima posebno je zanimljiva Tina Tarner, jer iako je sa svojih 60-tak godina uveliko baka, na koncertima sirom sveta u mini suknjicama, gledaocima obilato pruza priliku da uzivaju u njenim zavodljivostima. Ona izgubljenu energiju od vrlo dinamicnog kretanja i skakanja po pozornici nadoknadjuje seksualnom energijom mladih pratilaca, koji specijalno za tu namenu sacinjavaju obavezni deo njene pratnje. Interesantno je, i pored toga sto je ocito da Tina Tarner dobro poznaje upotrebu seksualne magije u cilju podmladjivanja, objasniti njenu neprirodnu izdrzljivost za te godine, kao i fizicki izgled. Umesto vec otrcane formulacije da se radi o medicinskom fenomenu koji nauka jos nije u stanju da objasni , vredi se u ovom slucaju zapitati da tu nije i djavo umesao svoje prste da joj malo zakasnelo obezbedi slavu i uspeh. Iskustvo steceno muzickim i televizijskim propagiranjem ideja satanizma, u novije vreme se koristi da se ljubav prema simbolima zla plasira i preko drugog mas medija-filma. Tako se sada u najnovijim filmovima sa simpatijom govori o vukodlacima tinejdzerima koji postaju sampioni boksa ili kosarke; o vampiru Drakuli koji je postao dobronameran i zato pije sinteticku krv; o savremenim devojkama vešticama koje su usamljene i simpaticne, a nemaju nikog odgovarajućeg da im napravi decu, pa u tu svrhu prizivaju princa iz pakla, da im na obostrano zadovoljstvo ispuni tu zelju; o djavolu koji uopste nije tako crn kao sto se tvrdi , posto prima posetioce u pakao, i ako ga nadmudre, slobodno ih pusta da se vrate nazad, a vesticama koje koriste magijske simbole i ritualna prizivanja iskljucivo radi dobronamerne pomoci ljudima koji su u nevolji, i slične bisere suprotne svakoj logiči i zdravoj pameti. Za Ameriku snimanje ovakvih filmova uopšte ne predstavlja problem, jer je u njoj i zvanicno odobren, kao religija, kult satane, čija je crkva osnovana u San Francisku 1966. godine, sa Antonom Lavejem na čelu, i kojoj su pripadala i pripadaju neka poznata imena filmske umetnosti. Njena clanica je bila glumica Dzejn Mensfild, kojoj je u cudnim okolnostima odsecena glava u saobracajnoj nesreci kada je pokusala da napusti clanstvo. Reziser Roman Polanski i njegova supruga Saron Tejst su takodje pripadali satanistima. Njih dvoje su snimili film “Rozmarina beba”, koji govori o devojci koja prizivanjem uspeva da postane verenica satane i sa njim rodi dete. Glumica je kasnije ubijena u trudnoci, u svojoj kući, a ubica je takodje satanista Carls Menson. Izgleda da je jedina neizvesna i stvarna nagrada koju satanisti mogu da oćekuju od satane to da ce ih ubiti drugi satanisti ili da ce izvrsiti samoubistvo. Po sopstvenom priznanju, u sataniste spada i vrlo popularna glumica u raznim horor filmovima Sigurny Viwer, koja je u vreme dok je bila fotomodel sluzila satanistima u crnim misama kao gola devojka- oltar, a sada se bavi vesticarenjem. Koliko se u Americi ceni, voli, i postuje djavo i crna magija svedoči da je grad Salem (“Vestice iz Salema”) jedino zvanicno proglasen grad vestica, glavna vestica je gradonacelnik, a i serif je vestac. Cija li se pravda primenjuje u ovom gradu, i kome se zaklanjaju na sudu, namece se samo. Svoju ideologiju savremeni satanisti uglavnom zasnivaju na pravilima i pisanim materijalima reda “Ordo- Templi Orientis” (red istocnih templara) koji je osnovao engleski crni mag Alister Krouli. Po njihovom ucenju je otac zivota Haos (tj. djavo je otac pravog zivota uzivanja svim culima, a majka zemlje je Babilon (odnosno za simbolicnu majku su svesno izabrali vavilonsku kurvu). Svoje rituale objasnjavaju da imaju za cilj da pomognu i nauce ljude da prihvate svoje telesne i materijalne nagone i potrebe bez osecanja krivice. Redu OTO su pripadali i njegove tehnike upraznjavali vodje Treceg Rajha: Hitler, Hes, Gering i Rozenberg, koji su kasnije formirali crnomagijsku organizaciju “Ultima Tula”, koja je pored ostalog glorifikovala fizicku i intelektualnu nadmoc arijevske rase nad drugima. To jeste razlog zasto je za sataniste u svetu posebno privlacna scenografija nacisticke stranke sa lobanjama, crnim zmijama, kukastim krstovima i slicno. Na opasnost od satanista posebno ukazuje cinjenica da su uspeli da se infiltriraju u obrazovni sistem i pedagoske ustanove, kako medju profesore, tako i medju ucenike i studente. Neke stvari u vezi toga su nejasne. Kako na Fakultetu muzickih umetnosti kod profesorice, koja javno ispoljava svoju pripadnost satanizmu, može da polozi student kome satanizam, u bilo kom pogledu, ne odgovara. Zanimljivo je da i totalni neuspeh policije da otkrije sastajalista i ustrojstvo satanista, moze bez teskoca da se sazna cak od ucenika osnovnih skola, gde poneki mali drugar vec pripada satanistickim druzinama “Crna ruza”, “Vatra pakla” cija su najpoznatija sastajalista u Kalemegdanskim katakombama i istoimenoj kuli u podnozju opservatorije. Promoteri i distributeri pesama hevi i metal rok sastava sa njihovim nadrazujucim dubokim tonovima i ritmom niske frekvencije, uz vec pomenute tekstove i scenografiju, tvrde da je jedini razlog za objavljivanje ovakvih spotova i kaseta velika zainteresovanost publike za kupovinu istih, i da ne postoje neki prikriveni razlozi za njihovo popularisanje. Ova tvrdnja predstavlja perfidnu laz od samog pocetka,jer interes za ove grupe je takav, da uspevaju da prikupe dovoljno slusalaca za jedan koncert tek kada se nekoliko grupa udruže, a kasete se kupuju zato sto odredjene spotove sa crnomagijskim konotacijama voditelji i urednici stalno vrte na televizijskim ekranima i tako ih namecu neobavestenim gledaocima, koji misle da je razlog cestog pojavljivanja njihova popularnost, pa na kraju pozele da kupe kasetu.
Istina je dakle potpuno drugacija, jer upravo pevaci i grupe koje neguju muziku potpuno suprotnu hevi i metal roku, kad god prirede sami koncert pa ga cak i ponove nekoliko puta, problem je da se dodje do karte, sto recito govori o pravom, a ne nametnutom interesovanju publike. To su nam svima dobro poznata imena “Galija”, “Bajaga i instruktori”, Djordje Balasevic, Bora Djordjevic i “Riblja corba”, Zeljko Samardzic, “Garavi sokak”, “Legende”, Merima Njegomir, ciji savremeni muzicki izraz uspeva ne samo da zadovolji nego i da se oplemene slusaoce. Njihovi spotovi se mnogo redje vidjeju, a bas za njih publika je mnogo vise zinteresovana.
